Evropa povezuje finansijske i podatke o kompanijama
Kompanije i učesnici na finansijskom tržištu širom Evropske unije već objavljuju velike količine regulisanih informacija. Danas se te informacije nalaze u različitim zemljama, registrima, nadzornim telima i drugim izvorima podataka.
Evropska jedinstvena pristupna tačka, ili ESAP, ima za cilj da ih objedini.
Evropsko telo za hartije od vrednosti i tržišta (ESMA) razvija ESAP kao centralnu platformu za finansijske informacije, informacije o tržištima kapitala i podatke o održivosti objavljene širom EU.
Ovo nije novi evropski registar privrede. Umesto toga, ESAP će objediniti informacije koje kompanije i drugi učesnici na tržištu već objavljuju u skladu sa različitim propisima EU.
Prva faza prikupljanja podataka počela je 10. jula 2026. godine. Prema zvaničnom vremenskom okviru ESMA-e, javni portal će postati dostupan u julu 2027. godine.
Ideja ide dalje od samog objedinjavanja dokumenata na jednom mestu. Da bi sistem funkcionisao, podatke iz različitih zemalja i izvora treba standardizovati, učiniti mašinski čitljivim i pouzdano povezati sa odgovarajućim pravnim licem.
Zbog toga je identifikator pravnog lica, odnosno LEI – globalno standardizovani identifikator za pravna lica – važan deo ove slike.
ESAP će se širiti postepeno
ESMA i nacionalna tela proširiće ESAP kroz nekoliko faza, dodajući nove kategorije informacija i učesnika na tržištu tokom vremena.
Prva faza počela je u julu 2026. godine i obuhvata informacije u skladu sa tri važna propisa EU.
Direktiva o transparentnosti reguliše, između ostalog, periodična i tekuća obelodanjivanja izdavalaca čije hartije od vrednosti kotiraju na regulisanim tržištima.
Uredba o prospektu propisuje informacije koje kompanije moraju da objave kada nude hartije od vrednosti javnosti ili traže uvrštenje na regulisano tržište.
Uredba o kratkoj prodaji obuhvata zahteve za obelodanjivanje određenih kratkih pozicija i srodnih tržišnih informacija.
ESMA je pokrenula prikupljanje podataka za ovu prvu fazu 10. jula 2026. godine. Prikupljene informacije trebalo bi da postanu javno dostupne kroz ESAP u julu 2027. godine.
Sledi još podataka sa finansijskog tržišta
Sledeće veliko proširenje počinje u januaru 2028. godine, kada će ESAP obuhvatiti mnogo širi spektar informacija sa finansijskog tržišta.
Ovo uključuje UCITS (preduzeća za zajedničko ulaganje u prenosive hartije od vrednosti) – investicione fondove koji se nude javnosti u okviru zajedničkog regulatornog okvira EU – kao i njihova društva za upravljanje.
ESAP će takođe obuhvatiti agencije za kreditni rejting, koje procenjuju kreditni rizik kompanija, država i finansijskih instrumenata, kao i administratore referentnih vrednosti, koji upravljaju kamatnim stopama, indeksima i drugim finansijskim referentnim vrednostima koje se koriste za određivanje cena finansijskih instrumenata i ugovora.
Druga kategorija obuhvata pružaoce PEPP proizvoda (Panevropski lični penzijski proizvodi). PEPP je dobrovoljni lični penzijski proizvod na nivou cele EU, namenjen korišćenju u različitim državama članicama.
Informacije vezane za održivost takođe će ući u sistem. Ovo uključuje obelodanjivanja učesnika na finansijskom tržištu i finansijskih savetnika u skladu sa SFDR (Uredba o obelodanjivanju informacija o održivosti u finansijskom sektoru), okvirom EU za obelodanjivanje informacija vezanih za održivost u finansijskom sektoru.
Vremenski okvir ESMA-e uključuje dodatnu Fazu 2bis u januaru 2029. godine, zajedno sa procenom funkcionisanja ESAP-a.
Ako treća faza dobije potvrdu, počeće u januaru 2030. godine. Između ostalog, obuhvatiće informacije objavljene u skladu sa MiFID II (Direktiva o tržištima finansijskih instrumenata II) i MiFIR (Uredba o tržištima finansijskih instrumenata) od strane investicionih firmi, mesta trgovanja i drugih učesnika na finansijskom tržištu.
MiFID II i MiFIR čine veliki deo regulatornog okvira tržišta hartija od vrednosti EU, obuhvatajući investicione usluge, trgovinu hartijama od vrednosti i transparentnost transakcija. Ulogu LEI-ja u okviru ovih pravila posebno objašnjavamo u tekstu LEI kod i MiFID II: bez LEI-ja nema trgovanja.
Vremenom će ESAP tako postati zajednička javna pristupna tačka za značajnu količinu informacija o evropskom finansijskom tržištu.
Što više podataka povezujemo, to je važnije znati kome oni pripadaju
Smeštanje miliona dokumenata i zapisa u jedan sistem stvara praktičan problem: kako znati kom pravnom licu zapravo pripada određena informacija?
Naziv kompanije nije uvek dovoljan.
Kompanije mogu pisati svoje nazive na različite načine i mogu menjati naziv ili pravnu formu. Različite zemlje koriste različite registracione brojeve, dok potpuno nepovezane kompanije mogu imati identične ili vrlo slične nazive.
LEI pravnom licu daje standardizovani, globalno upotrebljiv identifikator od 20 karaktera.
U kontekstu ESAP-a, osnovna logika je jednostavna:
pravno lice → LEI → informacije o entitetu → ESAP
ESAP objedinjuje informacije, dok LEI pomaže da se utvrdi kome te informacije pripadaju.
Zbog toga je LEI više od običnog polja u regulatornom izveštaju. On može poslužiti kao zajednička referentna tačka kada informacije iz različitih zemalja, tela i sistema treba povezati sa istim pravnim licem.
Isti princip leži u srži šireg Globalnog LEI sistema. Objašnjavamo kako se GLEIF, izdavaoci LEI-ja, regulatori i drugi učesnici uklapaju u tekstu Kako funkcioniše globalni LEI ekosistem.
LEI je ugrađen u arhitekturu ESAP-a
Pravila ESAP-a ne koriste LEI na potpuno isti način u svakom slučaju.
Za neke učesnike na tržištu, propisi vezani za ESAP izričito zahtevaju LEI. Ovo se odnosi, na primer, na određene izdavaoce hartija od vrednosti, UCITS fondove, agencije za kreditni rejting, administratore referentnih vrednosti i pružaoce PEPP proizvoda.
Prema Uredbi (EU) 2023/2869, pružaoci PEPP proizvoda moraju pribaviti LEI i uključiti ga u metapodatke koji prate informacije dostavljene ESAP-u. Okvir primenjuje sličan pristup za nekoliko drugih vrsta pravnih lica.
Za druge kategorije informacija, pravila koriste LEI tamo gde je dostupan.
Tehnička pravila takođe jasno određuju šta se smatra validnim LEI-jem. Prema Sprovedbenoj uredbi Komisije (EU) 2025/1338, tamo gde je LEI potreban za potrebe ESAP-a, mora biti usklađen sa standardom ISO 17442 i uključen u bazu podataka Fondacije za globalni identifikator pravnih lica (GLEIF).
Šira tendencija prevazilazi ESAP
Pojedinačni zahtevi predstavljaju samo deo priče. ESAP je takođe još jedan primer toga kako LEI postaje sve dublje ugrađen u finansijsku, pravnu i izveštajnu infrastrukturu Evrope.
Finansijske institucije i regulatori već koriste LEI za izveštavanje o transakcijama i identifikaciju učesnika na tržištu. Njegova uloga se proširila na tržišta hartija od vrednosti, fondove, plaćanja, regulatorno izveštavanje i druge finansijske procese. Ovaj širi razvoj razmatramo u tekstu Kako LEI funkcioniše u praksi u EU.
ESAP dodaje još jednu upotrebu: povezivanje pravnog lica sa strukturiranim informacijama koje su objavljene o njemu.
Kako se evropski finansijski podaci kreću ka mašinski čitljivim formatima, ta veza postaje sve korisnija. Podaci iz različitih zemalja i sistema mogu se pouzdano upoređivati i obrađivati samo ako sistemi znaju kom pravnom licu pripadaju.
Standardizovani identifikator rešava taj problem. Sve češće, LEI predstavlja tu vezu.
Uloga LEI-ja se menja zajedno sa evropskom arhitekturom finansijskih podataka
Jedan od glavnih razloga za stvaranje LEI-ja bila je potreba da se dosledno identifikuju ugovorne strane u finansijskim transakcijama preko granica.
Finansijska kriza iz 2008. godine otkrila je ozbiljnu slabost globalnog finansijskog sistema. Regulatori i učesnici na tržištu nisu imali zajednički način da identifikuju pravna lica uključena u transakcije i razumeju kako se rizici kreću između kompanija i tržišta.
Isti princip sada ima mnogo širu primenu.
Više nije reč samo o tome ko je izvršio transakciju. Regulatori i finansijski sistemi takođe moraju znati kom pravnom licu pripadaju finansijski podaci, izveštaji i regulatorna obelodanjivanja, kao i da li se informacije u različitim bazama podataka odnose na isto pravno lice.
Model podataka LEI-ja može ići i dalje od same identifikacije entiteta. Na primer, podaci LEI nivoa 2 pružaju standardizovan način za izveštavanje o određenim konsolidacionim računovodstvenim odnosima između pravnih lica.
ESAP se prirodno uklapa u ovaj razvoj. Kako sve više evropskih finansijskih informacija postaje standardizovano i mašinski čitljivo, identifikator koji funkcioniše preko granica, jezika i lokalnih registracionih sistema postaje sve korisniji.
Od 2030. godine ESAP neće biti ograničen na obavezna obelodanjivanja
Posebno zanimljiva promena predviđena je za 10. januar 2030. godine.
Od tog datuma, Uredba o ESAP-u (Uredba (EU) 2023/2859) omogućava entitetima EU da dobrovoljno dostave određene finansijske informacije, informacije o tržištima kapitala, podatke o održivosti i druge informacije relevantne za ekonomsku delatnost.
Do tada, glavna uloga ESAP-a je da olakša pristup informacijama koje propisi već zahtevaju. Dobrovoljna dostavljanja mogla bi znatno proširiti tu ulogu.
Kompanija možda zaista želi da bude vidljiva u ESAP-u.
Naročito za manje kompanije, standardizovane i lako dostupne informacije mogle bi poboljšati vidljivost među investitorima i drugim učesnicima na finansijskom tržištu. Sama Uredba o ESAP-u navodi veću vidljivost za mala i srednja preduzeća i poboljšan pristup kapitalu kao razloge za omogućavanje dobrovoljnih dostavljanja.
Ovde postoji i zanimljiv LEI aspekt. Ako kompanije dobrovoljno dodaju informacije u zajednički evropski mašinski čitljiv sistem, pouzdana identifikacija postaje jednako važna kao i kod obaveznih obelodanjivanja.
Dobrovoljno danas, standard sutra?
Nijedan propis trenutno ne kaže da će ESAP postati obavezna baza podataka za svaku evropsku kompaniju.
Ipak, pravac kretanja vredi pratiti.
Evropska finansijska tržišta godinama se kreću ka većoj transparentnosti, standardizovanom izveštavanju i mašinski čitljivim podacima. Istovremeno, obim primene LEI-ja postepeno se proširio. Neke od trenutnih promena razmatramo u tekstu Zahtevi za LEI u 2026. godini: šta se menja i na koga utiče.
Postoji poznat obrazac. Standardizovani identifikator počinje u određenoj regulatornoj oblasti. Drugi sistemi i učesnici na tržištu počinju da ga koriste. Neki propisi u početku koriste LEI samo tamo gde već postoji, dok ga drugi čine obaveznim delom regulatornog procesa.
Da li će ESAP slediti isti put na duži rok, tek treba da se vidi.
Ono što već možemo videti jeste osnovna potreba. Regulatori žele bolju vidljivost učesnika na tržištu, veću transparentnost i podatke koje sistemi mogu automatski da upoređuju i obrađuju. Sve to postaje mnogo teže bez pouzdanog načina da se identifikuju pravna lica preko granica i baza podataka.
Iz te perspektive, razumno je očekivati da će LEI igrati sve veću ulogu u evropskoj infrastrukturi finansijskih podataka. Isti pravac može se videti i u inicijativama poput Evropskog poslovnog novčanika, gde pouzdana digitalna identifikacija pravnih lica postaje sve važnija.
ESAP je deo veće promene
ESAP je značajan sam po sebi, ali iz perspektive LEI-ja šira tendencija jednako je zanimljiva.
Evropa se kreće ka povezanijem, standardizovanijem i mašinski čitljivijem okruženju finansijskih podataka. Informacije iz različitih zemalja i sistema moraju biti uporedive i pouzdano povezane sa pravom kompanijom ili organizacijom.
To čini identitet pravnog lica delom infrastrukture.
LEI se prirodno uklapa u ovaj model: jedno pravno lice, jedan međunarodno standardizovani identifikator, i način da se taj identitet poveže sa informacijama koje se čuvaju u različitim sistemima.
ESAP nije početak ovog razvoja, i malo je verovatno da će biti njegov kraj.
To je još jedan korak ka evropskom finansijskom sistemu u kom LEI sve više funkcioniše kao zajednički sloj identiteta za pravna lica.
Potreban vam je LEI?
Ako vašoj kompaniji treba LEI, možete registrovati LEI onlajn sa LEI System. Prijava traje samo nekoliko minuta.